Obnova zdravstvenih ustanova u Vukovaru 1991.-1993.
BOLNICA U PRAVOM RUHU
18. novembra 1991. oslobođena je bolnica u gradu na Vuki, poslednjem ustaškom uporištu. Mesec i po dana kasnije rođena je u njoj prva beba, početkom marta „Trudbenik“ osposobljava Hitnu medicinsku pomoć, a šest meseci kasnije počinje sanacija kompletne zgrade „nove bolnice“. Za dve godine osposobljeno je oko 70 odsto kapaciteta i oko 250 ležajeva, a vrednost radova je oko 5,5 miliona maraka.
Tog 18.novembra 1991.pao je i poslednji bastion, poslednje uporište ustaške vlasti u Vukovaru – vukovarska bolnica. Njenim padom oslobođen je i sam grad Vukovar, nekada grad lepotan. Ljudska mašta ne može da zamisli ono što se tada u gradu moglo videti kao stvarnost. Rečju, grad koga više nema, koji pruža sliku pakla, pun dima, paljevine, leševa, smrada, a ponajviše nepreglednih ruševina.
Nekada jedna od lepših građevina u gradu, sa novim zdanjem podignutim pre 15 godina, važila je za jednu od najopremljenijih bolnica u bivšoj Jugoslaviji. Sada je praktično nema, jer je prema konturama i obilju ruševina teško prepoznati da se nalazimo baš na njenim temeljima.
Nekada je imala kapacitet od 450 bolesničkih ležajeva, sva potrebna odelenja, sa subspecijalističkim i pratećim službama. Sada od toga nema ništa, jer je 75 odsto objekata srušeno i uništeno. Srećni smo bili što smo ponovo na svojoj grudi zemlje, a srce su pritisli tuga i bol pred navedenom slikom koja se pružala oko nas.
Rat je i dalje besneo u našoj blizini, što nas je teralo da radimo brzo na obnovi i pružamo pomoć ranjenicima, koji su to od danas s pravom očekivali. Bilo je teško u zimskom periodu živeti bez vode, struje, grejanja, te bez ijednog stakla na prozorima.
Veliku pomoć i razumevanje ispoljili su pripadnici JNA, te bratski gradovi Srbije. Raščiščavani su prilazi bolničkim objektima, uz uporedne radove na osposobljavanju grejanja, zastakljivanju suterenskih prostora, bušenju arteškog bunara, osposobljavanju elektroinstalacija, servisiranju i popravci zatečene medicinske opreme…
Posle nepunih mesec i po dana počinju u našoj bolnici da se leče prvi pacijenti i rađaju prve bebe, da bi 13.januara 1992. obavili crkveno osvećenje bolnice, kao prvog delimično obnovljenog objekta u Republici Srpskoj Krajini. Radovi se obavljaju još intenzivnije, a prvi i najveći donator za bolnicu Vukovar – beogradski KMT „Trudbenik“ oglasio se već marta 1992.godine osposobivši zgradu Hitne medicinske pomoći sa rehabilitacijom. U junu 1993. „Trudbenik“ počinje sanaciju kompletne zgrade „Nove bolnice“ uz minimalnu naknadu. U narednim mesecima, velikim trudom i požrtvovanjem pojedinaca, nabavljen je repromaterijal po celoj Jugoslaviji, uz pomoć darodavanja i sponzora, te bez novca i financijske pomoći započeo je veliki građevinski zahvat koji je trajao narednih šest meseci . Uporedo se radilo na obnovi potpuno uništenog voznog parka, osposobljavanju centralnog vešeraja, kuhinje i laboratorije. Počeli su radovi i na obnovi zgrade transfuziologije i izgradnja nove zgrade patologije. Radovi su pri kraju, a novi objekti biće pušteni u rad prilikom obeležavanja druge godišnjice oslobođenja Vukovara. Nabavljeni su aparati za hemodijalizu i ta radna jedinica takođe počinje sa radom za drugu godišnjicu oslobođenja, s obzirom na to da su radovi oko montaže opreme u toku. Inače, Vukovar nije do sada imao Centar za hemodijalizu.
Bolnica je u sastavu Zdravstvenog centra „Sveti Sava“ Vukovar. Do sada je obnovljeno 70 odsto kapaciteta. Osposobljeno je 250 bolničkih ležajeva, stanica HMP, rehabilitacija, hirurgija, (sa dve operacione sale), ginekologija (dve operativne sale i porodilište), interno odeljenje sa centrom za hemodijalizu (koji je u završnoj fazi), neuropsihijatrija sa EER i EMG kabinetom, ORL odeljenje, očno odeljenje, pedijatrija, Radna jedinica za patologiju i transfuziologiju i kožno-venerične i infektivne bolesti, kabinet za RTG sa ultrazvukom, medicinsko-biohemijska laboratorija i tehnička služba. Vozni park sada ima 10 automobila, dva kombi-vozila i minibus.
Vrednost do sada izvedenih radova, nabavljene opreme, voznog parka i nezavršenih investicija iznosi 5,5 miliona nemačkih maraka. Ako se uzme u obzir da smo od tih sredstava oko 5 odsto dobili od republičkih institucija, možemo biti izuzetno zadovoljni postignutim, jer je bolnica objekat koji je na sebi svojstven način vratio život i sigurnost u Vukovar.
Zdravstveni centar „Sveti Sava“ osim bolnice na terenu, u svom sastavu ima dom zdravlja, 25 ambulanti, 10 zubnih ambulanti, osam apoteka sa centralnom apotekom u bolnici.
U celom Zdravstvenom centru ima 620 zaposlenih, a 70 zdravstvenih radnika visoku stručnu spremu.
Prioritetna obaveza nam je dalje osposobljavanje odeljenja za plućne, te kožnovenerične i infektivne bolesti. Započeti su radovi i na obnovi „stare zgrade“, a rok je šest meseci. Nadamo se da će i na ovom poslu biti uspeha i da će Bolnica u skoroj budućnosti biti kompletirana, sa svim potrebnim odeljenjima i medicinskom opremom.
Prim.dr. Vojislav Stanimirović
VK (Vojska Krajine)
Tekst kraj fotografije uništene bolnice glasi: Bolnica „Sveti Sava“ 20.11.1991. Snimio A. Švedić
Tekst kraj fotografije djelatnika bolnice glasi: Bolnica je obnavljana i dobrovoljnim radom osoblja
| Komentari |
|
